Trajanje gramofonske igle

[Koko Bil]

Nekad mi zaista neke stvari nisu jasne.
Imam u radionici dijamant...

Sjajna priča! I vrlo plastično objašnjava zašto kad pričamo na ovu temu koristim izraz 'mistifikacija'.

[grnca]

Nekad mi zaista neke stvari nisu jasne.
Imam u radionici dijamant...

Sjajna priča! I vrlo plastično objašnjava zašto kad pričamo na ovu temu koristim izraz 'mistifikacija'.

Inače je vrlo lošeg kvaliteta.
Samo pokušavam da stvar pogledam iz mnogo više uglova pa da napravim klasifikaciju ili kombinaciju zaključaka.

I cela ova diskusija uopšte nije jednostavna: plavuša ili crnka, lav-jelen, eurokrem-nutela.................................

[VuleJohn]

I cela ova diskusija uopšte nije jednostavna: plavuša ili crnka, lav-jelen, eurokrem-nutela......

Linolada!

[Bujodrag]

Ha,zarad boljeg testiranja izdržljivosti igle,trknuo sam i kupio par ploča,a stigao sam i da operem nekoliko.Sundjer-trljajuća lavor-tehnika daje sasvim zadovoljavajuće rezultate na starim,ispipanim pločama.Pao je i ''Kremče'' od bele čokolade,dobar majci svojoj...

[mmilovan]

Uz svo poštovanje različitim (inostranim) forumima koji se ovom problematikom bave, meni se čini da pitanje igle, kao i njenog uticaja na kvalitet reprodukcije i habanje ploča nije niizdaleka proučeno. To sam i naveo na jednom threadu koji sam pokrenuo a ticao se ponovnog otpočinjanja proizvodnje skupocenih Ortofon glava koje redom imaju konusne igle i gaznu silu koja je dosad bila gotovo zabranjena u svetu HiFi-ja. Takođe, čini mi se da ni pitanje samih konusnih igala naspram svih drugih nije dovoljno razmotreno. Obično se uzima da su one najgore, da daju najviše izobličenja, a činjenice govore da se opet naširoko koriste (Ortofon, Denon) i da su se koristile u nekim (istorijskim) veoma kvalitetnim glavama (koje su važile za najbolje ikad proizvedene, npr. Decca London).

Isto tako, nije rasvetljeno da li naša čuvena nepodešenost geometrije ručice ima identičnog uticaja pri reprodukciji konusnim iglama. Da ne pričam o tome da je podešavanje glava po novom/starom sistemu šrafljenja čitave glave (namesto sistema šela) čak i nemoguće za mnoge sisteme (osim fizičkog pomeranja distance ručice od osovine, ali je i to veoma redukovano podešavanje). O kakvoj geometriji i nepodešenosti onda ovde može da bude reči?

Dalji problem koji se postavlja u diskusiji konusna igla vs. sve ostalo je i čuvena kontaktna zona sa brazdom. Po ovoj logici, kontaktna zona sa brazdom kod konusne igle je najmanja, što bi jednostavno značilo da će ova igla da pokupi mnogo manje pucketanja i sličnih površinskih oštećenja ploče koje se, znamo to dobro, nalaze u gornjim delovima vinila i same brazde. Ukratko: igle specifičnijih oblika vrhova čije su kontaktne zone sa brazdom mnogo veće, pa zadiru i u "gornje površine" gde su ploče mnogo podložnije oštećenjima trebale bi da budu mnogo bolji sakupljači krckanja, čak i mikro ogrebotina koje se lako proizvedu stavljanjem i vađenjem ploča iz omota.

[Front Line]

Kakve su i kakvog oblika igle sa kojim se prave masteri?

[siroma]

Mozda je interesantno

[zbrujic]

Po ovoj logici, kontaktna zona sa brazdom kod konusne igle je najmanja.

Kako ovo zaključujemo?

A o tome, mnogo više ovde...

Odličan thread
I ovaj tekst.

[Bujodrag]

As a footnote to all these observations on record wear, I have to say that of the many thousands of records which I have examined, purchased and played over the years, only a very few were unlistenable on account of record wear, and these were from the earliest days of vinyl when the manufacturers advised collectors to play them with a pickup "of not more than 8 grams". All other rejected discs were unplayable due to accumulated crud in the grooves and physical abuse to the record surface. I have many records which are the best part of fifty years old, and as smooth and quiet as the day they were pressed.

Sa već linkovanog sajta Record Collectors Guild-a.Izgleda da čovek zna o čemu govori.Pročitao sam istu priču na bar još jednom sajtu koji važi za autoritet.Koko Bilovo iskustvo je potvrdjuje.S druge strane,priče o 300-400 stepeni,slike istopljenih i razrovanih ploča,igle koji idu dublje ili pliće,dijamant koji se troši kao sir,dodirna površina.Sve zajedno,tema za X-files ili Milana Tarota.
Meni se čini da je ploča jedno zdravo parče plastike i da je robustnija nego što izgleda i da se priča o iglama ne može svesti samo na vrh.Mmilovan je u pravu:''pitanje igle, kao i njenog uticaja na kvalitet reprodukcije i habanje ploča nije niizdaleka proučeno.''

[mmilovan]

Po ovoj logici, kontaktna zona sa brazdom kod konusne igle je najmanja.

Kako ovo zaključujemo?

Pa prema onim dijagramima koji se mnogo puta ponavljaju u raspravama o iglama: redom su navedene konusna, eliptična i igla posebnog vrha. Uvek je konusna na prvom mestu.

Konkretno, recimo ovo:



Da napomenem da sam ovde mislio na poprečni presek kroz brazdu. Lako se može sagledati da neka šibata ili slična igla pre da "dodiruju i gornje delove poprečnog preseka "V".
A i eksperimentalno sam i lično utvrdio ovu činjenicu sa iglama većeg poprečnog preseka (od nominalnog) kada se njime sviraju mikro ploče. Odmah se čuju sva moguća krckanja i pucketanja kojih nema kada je igla dublje u brazdi i dodiruje niže njene delove, pa i krckanja i šuštanja od same matrice i gornje površine brazde.

[mmilovan]

Kakve su i kakvog oblika igle sa kojim se prave masteri?

Safirne igle, sa ugrađenim grejanjem i oblika koji bi se najpre mogao opisati kao piramidalno srubljen (zašiljen).

[zbrujic]

Po ovoj logici, kontaktna zona sa brazdom kod konusne igle je najmanja.

Kako ovo zaključujemo?

Pa prema onim dijagramima koji se mnogo puta ponavljaju u raspravama o iglama: redom su navedene konusna, eliptična i igla posebnog vrha. Uvek je konusna na prvom mestu.

Da, vidim.
Ali, u onom threadu se negde kaže i da mala kontaktna površina nije poželjna (bez daljeg objašnjenja). Možda bi razlog mogao biti u tome što manja površina kontakta znači i veći pritisak (napon) koji lakše oštećuje zid brazde ("reže ga"). Eliptična (i slične) igla na "idealan" način povećava kontaktnu zonu (u jednom pravcu).
Samo nagađam, nemam predstavu o nivoima pritiska koji postaju "opasni" po vinil.

Kakve su i kakvog oblika igle sa kojim se prave masteri?

Safirne igle, sa ugrađenim grejanjem i oblika koji bi se najpre mogao opisati kao piramidalno srubljen (zašiljen).

Da napomenem da sam ovde mislio na poprečni presek kroz brazdu. Lako se može sagledati da neka šibata ili slična igla dodiruju i gornje delove poprečnog preseka "V". A i eksperimentalno sam lično utvrdio ovu činjenicu sa iglama većeg poprečnog preseka od nominalnog kada se njime sviraju mikro ploče. Odmah se čuju sva moguća krckanja i pucketanja kojih nema kada je igla dublje u brazdi i dodiruje niže njene delove.

A, skuplja li se nešto (prašina?) u samom dnu brazde?

[mmilovan]

Da, vidim.
Ali, u onom threadu se negde kaže i da mala kontaktna površina nije poželjna (bez daljeg objašnjenja). Možda bi razlog mogao biti u tome što manja površina kontakta znači i veći pritisak (napon) koji lakše oštećuje zid brazde ("reže ga"). Eliptična (i slične) igla na "idealan" način povećava kontaktnu zonu (u jednom pravcu).
Samo nagađam, nemam predstavu o nivoima pritiska koji postaju "opasni" po vinil.

U tom smislu, rekoh, tek mi je nelogično da baš konusnim vrhovima dozvoljavaju gaznu silu i po 4-5 grama (i to na glavama savremene proizvodnje). Neverovatno.

Naravno, jasno je da sve što je dosad govoreno o "maksimalnoj gaznoj sili od 2 grama" pada u vodu.

Kakve su i kakvog oblika igle sa kojim se prave masteri?

Safirne igle, sa ugrađenim grejanjem i oblika koji bi se najpre mogao opisati kao piramidalno srubljen (zašiljen).

Da, vidi se sa slike tačan oblik - piramida kojoj je prednji deo (kojim se "napada" površina lakmastera) upravan na (zamišljenu) osnovicu...

Da napomenem da sam ovde mislio na poprečni presek kroz brazdu. Lako se može sagledati da neka šibata ili slična igla dodiruju i gornje delove poprečnog preseka "V". A i eksperimentalno sam lično utvrdio ovu činjenicu sa iglama većeg poprečnog preseka od nominalnog kada se njime sviraju mikro ploče. Odmah se čuju sva moguća krckanja i pucketanja kojih nema kada je igla dublje u brazdi i dodiruje niže njene delove.

A, skuplja li se nešto (prašina?) u samom dnu brazde?

Apsolutno, međutim ovde postoji još jedan, sasvim drugi problem, a to je da dno brazde igla ne sme da dotiče iz razloga što su ta "dna" obično potrošena, deformisana prilikom presovanja/štampe ili tokom elektrolitičkih postupka izrade matrica i patrica.

Ove stvari takođe nisu do kraja razjašnjene, ali je i ovo lako utvrditi ukoliko se ploča sa brazdama nešto većeg preseka (poneke ranije sing ploče na 45 obrtaja su bile posebno karakteristične po ovakvom rezanju) svira iglom "finije" geometrije i igla padne u dno same brazde - u reprodukciju se unese niz šumova i najrazličitijih smetnji...

[zbrujic]

Dakle, mora se kupovati taj mikroskop

Ima dosta nekih modela za PC sa uvećanjem 200-500x. Svi su oko $100. Zna li neko nešto o tome koji kupiti?

[mmilovan]

Dakle, mora se kupovati taj mikroskop

Ima dosta nekih modela za PC sa uvećanjem 200-500x. Svi su oko $100. Zna li neko nešto o tome koji kupiti?

Promatranja mikrobrazdi bez 500x uvećanja teško da ima. Trudi se da uzmeš sa najvećim povećanjem.